ВЛАДИКА НИКОЛАЈ О НАЈВЕЋЕМ СРПСКОМ ПЕСНИКУ: Беседа о Његошу у Кливленду

Драга српска браћо и сестре,

Неке српске организације, општине и друштва везују свој Српски дан за Косово и Косовске јунаке, други за Св. Саву, трећи за Карађорђа, четврти за Дражу, а ви у Кливленду за владику Петра Другог Његоша. Свак везује Српски дан за неку историјску слику, било за славан историјски догађај или за славну историјску личност. Вама служи на искључиву част и похвалу што сте ви једини од свега Српства у иностранству подигли овај дивни споменик највећем песнику српском. Можда ће временом друге насеобине српске, по угледу на вас, подићи споменике још неким великим културним личностима српским, од којих су неки задобили светску славу. Тако би свет, који сада познаје српски народ по јунацима и ратницима за веру, правду и слободу, познао и оне славне синове и кћери који бише ствараоци културних дела у миру.

Владика Раде као пламени песник заиста био је културни стваралац вишега степена. Он је у својој поезији толико оригиналан и самоникао, да нити је имао претходника ни следбеника. Стоји осамљен изнад свих песника и писаца у нашем роду као бор на врху планине. Па ипак је он ближи сваком Србину од многих других који се труде да буду популарни. Његова поезија обухвата и красоту језика и мудрост живота и похвалу витештву и славу Божију и громовничку осуду тираније и сваког нечовештва и нежност сестре према брату и занос пророка који видовито прориче тријумф слободе, крста и правде. Рекао је један Црногорац: ја нисам ходио у школу, али сам се школовао на Горском вијенцу. И заиста, Горски вијенац је био за сто година народна читанка за старо и младо, за ученог и неуког, за професора универзитета као и за чобанина на Ловћену. Читанка која садржи науку о врлини. И сада када Његошева дела улазе у друго столеће она се ни најмање не показују застарелим; напротив, она освежавају читаоца као да су јуче изашла из штампе, снаже веру у Бога, разгоревају родољубље, уздижу национални понос, челиче храброст, оправдавају наду у победу добра над злом.

Говорећи о Његошу, браћо моја, ја само понављам оно што сви знате. Ја хоћу овим не да вас учим, него да вас похвалим што сте ви овде у Америци подигли споменик генијалном Његошу пре него ма која српска колонија у свету, чак и пре него је то и Београд учинио (премда га је Београд прославио и поприлично више него ма ко други). Похвална је и ваша идеја, браћо, да Српски дан вежете за Његоша. У садашњој Српској ноћи, у којој наш народ клеца у страдању и надању, Његошево име нам светли, Његошеве речи нас јачају, Његошево промишљање неслоге плаши нас и побуђује на слогу. И нашто нам Српски дан, ако не уноси светлости у нашу садашњу Српску ноћ; и ако нам не даје наде и снаге да издржимо до краја на путу части; и ако не утврђује братску слогу међу нама? Нашто нам је онда Српски дан?

Доносећи вам срдачни поздрав, браћо и сестре, од наше црквено школске општине у Лакавани, ја вам од стране Лакавинских Срба и Српкиња честитам данашње празновање Српског дана, коме празновању невидљиво председава дух великог Његоша. Лакавански Срби малени су бројем али велики су слогом, још и љубављу према свему Српству. Из те превелике љубави према вама, они сматрају сваки ваш губитак својим губитком, сваку вашу жалост својом жалошћу, а ваш успех својим успехом, вашу радост својом радошћу.

Ми пак осећамо вашу братску љубав према нама. А људима задојеним узајамном љубављу нема ништа немогуће. Бог им помаже, а Бог је љубав.

Нека би Господ Бог наш, Исус Христос, услишио ову молитву нашу с којом отварамо светковање Српског дана међу вама. Да би могли тако, по речима Његошевим да јуначки аманет чувамо, дивно име и свету слободу.

Амин Боже дај!